Poezija Dragana Lukića
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo:
Učiteljski fakultet
Београдски писац Драган
Лукић (1928-2006), наступа на књижевно поприште када је дечја литература стала,
поводећи се за линијом прихваћене уметничке праксе. Друштвени притисак на
уметност, одсуство квалитета, рутине, занатска неодређеност,
једнодимензионалност- довели су књижевност до стереотипа. И сам песничким
првенцем „Велика трка“, којим најављује свој поход, даје смисао школе која
рачуна са голом забавом и са преношењем порука.
Делима,међутим, којима се јавља, песник се опире
чувању традиције и признатих критерија; она потом објављена, препоручују га као
аутора иноватора који, по угледу на Десанку Максимовић, доводи до извесних
поремећаја у важећим представама у овој књижевној области. Еманциповање од
педагогије и њених циљева, знатно екстензивнији, размахнутији и разуђенији
приступ – дају импулса његовој литератури и постављају темеље саображене. Његов
опус од тридесетак књига, песама, прича, скечева, једночинки и сликовница пун
раздраганог ритма и детињства, улази у ризницу српске литературе. По богатству
и разуђености, експресивности и жанровској разноврсности, Лукићево дело данас,
без икакве сумње, заузима истакнуто место.Пре десет година, у пригодној
публикацији „Писац у школи“, Драган Лукић : „Моје књиге дошле су на свет
непозване, али свет девојчица и дечака примио их је као поклоне који узбуђују и
радују; као поклоне до тада недобијене, тајанствене и чудне затворене шареним
корицама...“.
„Дечји писац не постоји него се рађа“, писао је
Достојевски. Лукић је од првих дечјих стваралацацелом својом поетском
вертикалом. У дечју литературу он није ушао као гост, екскурзије ради, или из
свог задовољства. Ухвативши се, тако рећи, зубима за предмет, он није искорачио
из своје вокације недо је, укопан у тле књижевности обема ногама, непосусталим
стваралачким еланом без смањења интезитета и већих креативних падова, остао до
краја еминентно дечји песник.
О уметничком делу које надраста време, које се
чита и рецитује, слуша и изучава, писали су: Бранко Јовановић, С.Ж. Марковић,
Носиха Капичић – Хаџић, Д. Огњатовић, В. Моралић, М. Данојлић, Иван Шоп, В.
Марјановић и посебно, Радомир Животић; као и они којима овај вид уметности није
предмет ужег интересовања.
У најопштијим цртама узето, разиграно и хуморна
песникова реч, цењена је и оцењена као уметност која се приближава обрасцу
савремене литературе за децу – ако није сам образац.
Обузет стваралачким делиријумом, страшћу невиног
поимања света, Лукић је петдеценијско певање објавио дело које се намеће
оригиналном конструкцијом, лепотом слика и магијом звука: „Из једног џепа“
(1957), „Овде станују песме“ (1961), „Мој тролејбус“(1962), „Фифи“(1974), „Од
куће до школе (1981)“ ; од прозе „Приче врапца солитерца“ (1984) и „Небом града“
(1986). Лукић полази од претпоставке да у уметности садржајна вредност није од
неодређеног и индиферентног поетског значења. Док су се многи гушили у
традиционалним и опеваним темама, он у широком и богатом захвату детињства
налази занимљив и фантизмагоричан свет, превасходно у велеградској средини и
сивом пејсажу булевара. Примарна материјална база и мотивска платформа његовог
опуса су стамбени блокови, балкони, паркови и раскрснице.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!